Zaštitimo prirodu

Blizu kuće moje potok teče,

onečišćen je, svijest me peče.

Tamo riba pliva pa je rodi drago,

žabe i ribe su joj najveće blago.

Iz kuće raznih kanalizacija teče,

smrdi jako, nos me pače.

Odem ja na more da se malo umirim,

pa se opet uznemirim.

U moru ljudi bacaju sve,

Boce, drloga i smeća,

sramota je najveća.

Ne mogu da se suzdržim,

da smeće u vodi ne navlažim.

Ne da mi se čekati

u kantu baciti.

Stoga, za smeće kanta služi,

od prirode se zahvalnost zasluži.

Vodu pijemo svi, i trebamo je svi,

zato prirodu čuvajmo mi!  

Napisala na satu prirode:

Lucija Šimunović, 6.b